Dugo sam se dvoumila da li uopšte da pišem o ovoj temi na blogu, ali morala sam. Jeste da smatram da sam nekada pametnija kada ćutim, ali poslednjih dana i nisam nešto pametna 
U krugovima ljudi koji se bave nekim vidom ručnog rada, i koji prate dešavanja i posećuju izložbe kao izlagači, verovatno važim za nedruželjubivu osobu koja je pojava na internetu, za koju se zna virtuelno, ali je nema na izložbama. Nisam asocijalna, i volim da se družim, ali ne volim da se družim na prodajnim izložbama, jer izložbe smatram delom posla. Ako za učešće na izložbi moram da dam određeni novac i da izgubim ceo radni dan, ja idem tamo da radim i vratim novac, a ne da se družim. Kada želim druženje, pozovem ljude kod sebe na kafu i uz kafu, pa se fino družimo. Ne želim da se rasplinem i odlutam od teme, ali ovo sam morala da pomenem, jer svi ti ljudi koji posećuju izložbe, nakon izložbi postavljaju brdo slika i svi pišu kako su se lepo družili… niko ne piše o organizaciji i o tome jesu li uopšte izložbe isplative za izlagače. Ne mogu da verujem da neko plati put iz Novog Sada do Beograda recimo ( ovo je samo primer ), odvoji novac za kotizaciju, pripremi novac da toga dana nešto pojede i popije, spremi se da ceo dan provede u nekom zatvorenom, poluzagušljivom i bučnom prostoru gde u većini slučajeva izlagači sede jedni na drugima… a sve sa ciljem da se druži. Verujem da nam je cilj da zaradimo prodajući svoje rukotvorine, a da je druženje sporedna stvar, samo što se o tome ne priča puno, a još manje piše. Izvinjavam se ako grešim, mada mislim da sam više nego realna.
Verovatno ću zbog ove teme biti još više omražena, ali me baš briga. Pišem u želji da ove reči dođu do onih koji tek ulaze u ove vode i koji imaju želju da prodaju svoje ručne radove i od toga imaju neku zaradu.
Iskreno, ubeđena sam da od prodajnih izložbi nema ‘leba što kaže naš narod, zato ih ne volim i ne posećujem. Svako pametan i realan, kada sedne i napravi kalkulaciju shvati da je verovatnoća zarade na ovakvim manifestacijama vrlo mala. Ružno je reći, alio istinito, što je više izlagača i što je konkurencija veća smanjuje se šansa da nešto prodate. Ako ste od onih koji cene svoj rad i koji se trude da rade kvalitetno pa shodno tome imaju malo “jaču” cenu, onda ste načisto pukli. Malo se danas kod nas ceni kvalitet. Takvo je vreme, malo je novca i svi gledaju da prođu što jeftinije. Ne kažem da nema onih koji bez pitanja i razmišljanja kupe nešto jer im se dopalo i ne gledajući cenu, ali njih je vrlo malo. Većina onih kod kojih leže parice uglavnom vole brendiranu robu. Razmatrajući sve ove činjenice dolazite do toga da je ponuda ogromna i šarenolika, a potražnja tu i tamo…
Tako se opet vratih na moju teoriju, da je pametnije da jedan dan utrošim tako što ću staviti nakit u koferče i krenuti da posećujem prijatelje koji rade po firmama, nego da ceo dan sedim stisnuta u zatvorenom prostoru družeći se sa konkurencijom i čekajući kupca da naiđe. Ovakav vid prodaje ne može da omane, nema šanse da baš ništa ne prodate, a uložili ste samo svoje vreme. Jedini problem može biti ako ste stidljivi ili ako smatrate da je ispod vaše časti tako prodavati.
Da članak ne bi bio predugačak, ovde ću završiti ovo poglavlje o izložbama. Naredni članak, biće osvrt na prodajne izložbe u Beogradu.
Do tada mi budite zdravi i srećni… i srećan vam Sveti Trifun :)
14. februar 2011. u 14:12
Mislim da si u pravu ,mada bih volela da nas obe neko demantuje!
Mišljenja sam da bi pre uspelo udruživanje i kontinuirana prodaja na jednom mestu više autora. I to autora sa različitih polja (ne samo nakit) ,ali sa ISTIM KRITERIJUMOM ,ma kakav on bio ,nizak ,srednji ili visok. Spram toga se određuju i cene i klijenti koji su i kupci onoga što pravimo. Možda da ,neka vrsta udruženja, ima svoju prodavnicu ,pa se i troškovi podele itd,itd…
14. februar 2011. u 14:28
Pročitah ja ovo i pronadjoh se u tekstu! Kreativno i korisno treba spojiti u ova teška vremena ,znanje ti niko ne može uzeti a veština je ,,nešto,, drugo. Ni jedan pošten posao nije sraman ali ni ja nisam za neko sastančenje jer ga smatram gubljenjem vremena i tek-tako ,radi reda. Uz svo poštovanje ,ali ponekad mi se čini da i komentari na blogovima koje posećujem idu po rincipu ja tebi -ti meni i sve jedni isti ljudi se takmiče ko će imati više komentara. Nisam pobornik ni te varijante ,jel kad je nešto po mom ukusu obavezno pohvalim zato što želim da to bude podrška u pravom smislu a ne nikako radi reda .
Tema ti je super i neka si napisala !Slabo verujem u udruženja bilo koje vrste,najbolje je što naš narod kaže ,,use i u svoje kljuse,,
Sve najbolje !
14. februar 2011. u 17:01
Odlicno si pomenula drugu stranu price. Ima li koristi, ima li kupaca… i ima li ikakve zarade?
Ja na zalost (ili neko ce reci srecu) ne ucestvujem na ikakvim prodajnim izlozbama. Sebe smatram vrlo nesposobnom za prodaju. Prosto ne znam i ne umem da pricam (lici mi na nagovaranje ili ugnjetavanje ono sto ja mislim da bi trebalo kazem, i nacin na koji kazem) tako da bih prodala robu. Svesna sam toga, zato i ne zelim da dajem pare na zakupe i put.
Druga stvar je sto zaista jesam svesna koliko je drugih talentovanijih ljudi od mene, i sta sve rade i kako rade, pa prosto mislim da bih samo potrosila i vreme i novac opet na nista…
Ideja o prodaji po firmama, meni nije upalila (naravno nisam ja prodavala, posto, kao sto sam i rekla, ne znam to radim)… ljudi ili nisu zainteresovani za nakit rucne izrade ili su ga smatrali skupim.
Tako da ovo moje je prosto samo hobi (i to sada kada nemam posao moram da kazem- SKUP
) i nista vise.
Mozda ne bi bilo lose da odradis i temu o tome kako se na istim manifestacijama iskljucivo pojavljuju isti ljudi- prodavci. Cujem, ovih dana se samo o tome raspravlja…
14. februar 2011. u 18:16
Bravo! Svaka ti čast na iskrenosti!!! Da si me pitala šta da kažeš, ne bih te bolje savetovala
Inače, ekstra ste i pravite prelep nakit koji u svojim fantastičnim kombinacijama boja ne može da bude plaćen onoliko koliko vredi, na žalost.
14. februar 2011. u 20:40
pozdrav, draga Danijela!
nećeš verovati, ali baš sinoć sam svraćala na tvoj blog, pitajući se šta je s tobom.
Mislim da si u pravu što se tiče izložbi i druženja, druženje je bonus, ako se ima vremena, a obično se ima, jer je poseta slaba i prodaja slaba.
Na žalost, ručni rad je obezvređen, retki su oni koji cene unikat i lepotu stvaralaštva.
Danas sam svratila u Conformu, iz puke radoznalosti, tamo nema nakita, ali im drugih stvari, uglavnom je sve jeftino, iako ima na desetine istih kutija, istih vaznica, istih slika….ipak većina će radije kupiti to.
Drago mi je da si ti našla način, a možda mogu i ja da ti napravim ulaz po negde, pa javi se.
LJubi decu, pozdrav i najlepše želje.
20. februar 2011. u 01:07
@Marija, Kao što vidiš niko nas ne demantuje. Što se tiče ideje o udruženju, padalo mi je na pamet i tako nešto, ali sa manjim brojem ozbiljnih ljudi, jer je staro pravilo kod nas: “Što više babica-deca kilavija”!
@Dragice, Hvala na komentaru, drago mi je da ima onih koji se slažu sa mnom. Što se tiče blogova i komentara, verujem da si u pravu, i tu se sve nekako vrti u krug.
Udruživanje je moguće, ali po meni je najbolje kako reče Marija da se udruže autori sa različitih polja jer nisu jedni drugima konkurencija, što je dobro za saradnju.
@ Biljo, Ne znam šta da ti kažem, ne mogu svi biti dobri prodavci… Ja se uzdam u to da će se moj trud da napravim kvalitetan i dobar proizvod jednoga dana isplatiti tako što će proizvod sam sebe prodavati
A desilo mi se više puta da neko na meni vidi ogrlicu, pa zahvaljujući tome prodam nešto
Što se tiče učešća istih ljudi i tome da kruže priče, opet kruže priče tamo negde, ali niko ništa da napiše javno, da svi čujemo…Nije mi jasno, da li se neko nečega plaši, pa svi šuškaju samo sebi u bradu?
@ Sanjočka, samo da znaš kakva je situVacija
Ti si friška u ovome 
@ Neno, Hvala puno na komentaru, na ponudi i na lepim željama. Čućemo se
26. februar 2011. u 01:35
Ja se inace rucnim radom dugo bavim ali u privatnoj reziji.Nikad nisam posetila sajam rukotvorina.Volela bih da otvorim prodavnicu sa rucnim radovima i unikatima jmam lokal u centru beograda.s toga ako si zainteresovana mozemo da stupimo u kontakt i porazgovaramo na tu temu
20. avgust 2011. u 15:21
[...] pa mi pomozite da razrešim ovu misteriju! Ili će ovakve priče biti tabu tema kao što je i priča o izložbama u Srbiji koju sam pokrenula pre neki mesec na onom drugom blogu? Hoćemo li o tome samo šuškati onako za [...]